Stari crnogorski majstori kamenoklesari (II)

Autor teksta: Slobodan Čukić

Za 41. broj časopisa Pogled

Kako je rečeno u prvom dijelu, na više starih kamenih grobnica stoje i potpisi nekadašnjih klesara. Na groblju kod crkve sv. Nikole u Rudinicama u Pivi nalazi se kameni sanduk, grobnica igumana Serafina Đačića, s krstom (bez uzglavnika). Na krstu je i majstorski potpis: ИЗГРАДА 1888 Г МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. Ovaj Blagoje je, kako ćemo se odmah uvjeriti, bio jedan od najcjenjenijih majstora toga vremena, koji je gradio kamene sanduke i na jugu i na sjeveru Crne Gore. Potpis ovog majstora nalazimo u Riđanima đe kod crkve na starom groblju leži razgrađena grobnica s polomljenim krstom na kome je natpis: 1890 MA МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. 

Njegov potpis nalazimo i na groblju kod crkve sv. Jovana u Ržanom Dolu u Katunskoj nahiji - đe na kamenom sanduku s krstom stoji: 1893 Г МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. Još jedan Blagojev potpis iz iste godine nalazimo na kamenom sanduku na groblju kod crkve u Bogetićima: ИЗГРАДА 1893 ГО МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. Njegove potpise nalazimo i na nekoliko kamenih grobnica na groblju kod crkve sv. Nikole u Trnjinama. 

Tako na grobnici Milića Roganovića stoji: МАС БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ 1902 Г. Na porodičnoj grobnici Mijanovića stoji: МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ РОДОМ МИЈАНОВИЋ 1902. Na grobnici barjaktara Pera M. Roganovića stoji: МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ 1904 Г. Na grobnici Ćetka Andrina Roganovića, majstorski potpis nalazi se u dnu krsta: МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. Na kamenom sanduku koji je podignut 1907 u dnu krsta iznova nalazimo: МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ. Ime ovog kamenoklesara nalazi se i na grobnici komandira Baka Đ. Mićunovića u Moštanici. Riječ je o kamenom sanduku s uzglavnikom i krstom. Na uzglavniku je isklesan oficirski grb, a pod njime dvanaest ordena u tri reda. Ordeni su isklesani do detalja. Na drugoj strani uzglavnika, u vijencu stoji natpis: ОВАЈ СПОМЕНИК ИЗРАДИ МАЈСТОР БЛАГОЈЕ ЛАКИЋЕВИЋ 1911 Г.

Bilo je i drugih majstora. Tako se na kamenom sanduku Đoka Ristova Vučinića na Bogetićima nalazi majstorski potpis: ПОЧЕТИ РУКОТВОР ЂУРИЦЕ МИЈАЈЛОВА Н.Г. 1900. Iz tih godina potiče i majstorski potpis na grobnici u Mioljem Polju u Župi, đe na kamenom sanduku narednika Šćepana N, u dnu krsta, stoji: ЂЕЉА ГА НИКОЛА Ћ. ПЕЈАКОВИЋ. U Bajicama nalazimo rustično klesanu kamenu grobnicu koju je Jošo N. Martinović načinio 1905. godine na Lovćenu i doćerao u Bajice, a što je zabilježeno na nadgrobnoj ploči. Na kamenom kovčegu u selu Praga, podignutom braći Đorđu i Miladinu Radovinićima, koji su poginuli 1919. godine, u vrhu uzglavnika stoji: ИЗРАДИ К. РЕЗАЦ И. МУСИЋ.

Na kamenom spomeniku koji stoji pored puta na potezu između Timara i Bukovice, nalazi se natpis: ОВАЈ СПОМЕН ПОДИЖЕ ЖИВКУ САРИЋУ ЊЕГОВА СУПРУГА СТАНИЈА РОЂЕН 1838 ГО А ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЧНОС 24 12 1919 Г ИЗРАДИ ЈОВАН Љ СРДАНОВИЋ 1921 Г. Iste 1921. godine u selu Dubrovsko načinjen je raskošni masivni kameni kovčeg s uzglavnikom i krstom. Grobnica pripada Zariji Maloviću koji je umro u 22. godini života. Natpis glasi: ОВЂЕ ПОЧИВА ЗАРИЈА МАЛОВИЋ Р. 1896 Г. УМ. 1918 Г. ТИ СПОМЕНЕ ПРЕЛИЈЕПИ, СА ВИЈЕНЦОМ У РУКАМА, ШТО ПОКРИВАШ СИНА МОГА А ПОТОМКА СИЛНОГ ЂОКА, ЈЕСИЛИМУ БИЈО ВИЧАН? АХ БИЈО ЈЕ МОМАК ДИЧАН. ПОДИЖЕ МУ ОТАЦ ЛУКА И БРАТ МИЛАН 1921 Г. Na bogato ukrašenoj poleđini uzglavnika, nalazi se majstorski potpis: САMOУK Р. ГРГУРEВИЋ. 

Na kamenom kovčegu kod saborne crkve u Ljubotinju u kome počiva Ilija N. Vukićević u natpisu stoji da je načinjen 1922. godine, dok je na krstu, s bočne strane, isklesan majstorski potpis: ЈОВАН В. МАРКОВИЋ КАМЕНОР. Iznad sela Kuside, pored magistrale, nalazi se spomenik s natpisom: ОВИ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ ЈОВАН ЧОЛАКОВИЋ СВОМЕ БРАТУ РИСТУ И СИНОВИ РИСТОВИ 1 ЈУЛА 1922 Г МАЈСТОР РАДЕ МАРКОВИЋ. Iznad ulaza u crkvu Sv. Stefana u selu Kuside stoji natpis: ХРАМ СВ. СТЕФАН АРХИЂАКОНА ПОДИЖЕ ЗА СВОЈУ ДУШУ ИСПОСНИК АНДРИЈА М. МИЈАНОВИЋ ИЗ МАЛИЈЕ ЦУЦА Р. 1845 + 1910. Г. ЗАВЈЕШТАЈ ХРАМА ИЗВРШИШЕ ЊЕГОВИ СИНОВИ ЈАКОВ И ЛАЗАР 1927 Г. КУСИДЕ МАЈСТОР РАДЕ Ћ. МАРКОВИЋ. Na groblju kod crkve u Kržanji u Kučima nalazi se kameni kovčeg s uzglavnikom i krstom – grobnica Miljana Gošovića i njegovog sina Nikole (1870-1920) . Na drugoj strani uzglavne ploče stoji majstorski potpis: ИЗРАДИО МИРО М РАШОВИЋ 1923.

Pred crkvom Sv. Jovana u Ržanom Dolu je još jedan kameni kovčeg na kome je majstorski potpis: М МАРКО ПАВИЋЕВИЋ 1923 Г. Na kamenom kovčegu kod crkve u Gornjem Zagaraču, u krugu stoji natpis: ИЗРАДИ БЛАГОТА Б. КЕКОВИЋ 1924 Г. Na groblju pred crkvom u Lipi Cuckoj nalazi se kameni kovčeg s krstom na kome je natpis: РАДИЈО САВО С. КРИВОКАПИЋ. Na groblju kod crkve u Bogetićima nalazi se kamena grobnica na kojoj u dnu uzglavnika stoji potpis majstora: M MИTAР MAРKOВИЋ 1927. Na groblju u Bajicama, na kamenom kovčegu koji je Marica M. Vujović 1941. godine podigla roditeljima Marku i Gordi i braći Niku i Kiću, s druge strane uzglavnika stoji: КАМЕНОРЕЗ С. Ј. ВУЈОВИЋ. 

Ovdje je u pitanju Simo J. Vujović, majstor iz sela Uba u Ćeklićima, čije je ime bilo dobro poznato u Katunskoj nahiji. Osim njega, dobro je upamćeno i ime majstora Pera Vujovića iz Aluga. Pred crkvom u Grabu nalazi se kameni sanduk porodice Gopčević koji je klesao Nikola Radov Zvicer. Imamo saznanja o još nekoliko majstora kamenoklesara, poput Sava Savićevića iz Vitasojevića koji je pravio nadgrobne krstove u Bogmilovićima u Pješivcima i drugdje. Za podatak o S. Savićeviću zahvaljujemo Milinku Boškoviću (1934) i Slavku Boškoviću (1966) iz Bogmilovića. U Oravu u Kučima od Dragana i Zorana Milića saznali smo da su kamenoklesari bili njihov otac Radonja Ljako Božov Milić, kao i đed Đoko Miljanov Milić. Prema kazivanju Dragana Milića kamen je vađen iz majdana na južnoj strani obližnjeg brda Raušnika, na oko tri kilometra od sela. Ploče su tesane na licu mjesta, a do sela ih je prenosilo više ljudi na motkama.

Između dva svjetska rata na glasu je bio kamenorezac i graver Marko Milošev Kavaja (1894-1952), o kome je pisao češki autor Aleksander Petršiček u svojoj studiji “Faleristika spomenika Crne Gore” iz 2008. godine. Ovaj majstor je načinio mermerni bareljef s ordenjem na grobnici Miloša Ilina Kavaje kod crkve u Dobrskom Selu i na mnogim drugim grobnicama po Crnoj Gori. Marko je bio jedan od četiri sina Miloša Savova Kavaje, artiljerijskog oficira, čiji se spomenik na groblju u Dobrskom Selu takođe ukrasio. Petršičeku je podatke o tome dao Danilo Kavaja. 

Marko Kavaja je bio izuzetno talentovan i spretan kamenorezac, koji je taj zanat izučio tokom boravka u Francuskoj i koga su u njegovo vrijeme smatrali najboljim kamenorescem i graverom u Riječkoj nahiji. Savršeno je rukovao svojim alatom, a prema svjedočenju porodice Kavaja, za izradu detalja koristio je igle i žice od kišobrana. Njegovo umijeće rezultiralo je neponovljivim rukopisom, koji je prepoznatljiv na prvi pogled i bez autorskog potpisa. Marko Milošev Kavaja je umro u Dobrskom Selu u 58 godini života od posljedica tuberkuloze (“Faleristika spomenika Crne Gore, 2008, Para Bellum, Brno, str. 213-214). Petršiček je u svojoj knjizi objavio fotografiju Marka M. Kavaje na kojoj ovaj stoji pored jedne svoje znatnije rukotvorine. Legenda pod slikom glasi: Marko Milošev Kavaja, kamenorezac i graver bareljefnih nadgrobnih spomenika po mnogim mjestima Crne Gore. Na fotografiji je sa upravo izrađenom nadgrobnom pločom namijenjenom porodičnoj grobnici Pejanovića u Dobrskom Selu. Fotografija potiče iz porodične arhive Mitra Markova Kavaje (isto, 214). U dnu ove ploče, u uglu, stoji majstorski potpis: ИЗРАДИЈО СВ. РУ. МАРКО М. КАВАЈА. Ploča o kojoj je riječ i danas stoji na porodičnoj grobnici Pejanovića uz sami sjeverozapadni ugao crkve u Dobrskom Selu.

Kameni kovčezi s uzglavnicima i krstovima su građeni i u decenijama nakon Drugog svjetskog rata. Tako na groblju u Donjoj Zaljuti u Cucama nalazimo više ovakvih grobnica, načinjenih tokom 1950-ih i 1960-ih godina, karakterističnih po stepenastim kamenim postoljima. Klesarska tradicija u Cucama živjela je neprekinuto sve do 1970-ih. Posjedujemo i jedan majstorski potpis iz tih godina. Riječ je o kamenoj grobnici s uzglavnom pločom i krstom na groblju u Vukodolu u Cucama, koju je 1972. godine načinio lokalni majstor Dušan Ilić. Na krstu su, kao lokalna prepoznatljivost, isklesani grozdovi, što se može viđeti i na drugim krstovima na vukodolskom groblju. Dušanov klesarski manir sa grozdovima na krstovima, prepoznaje se i na groblju kod crkve u Kobiljem Dolu. Na groblju u Višnjića Dolu u Goliji nalazi se grobnica koju je nakon Drugog svjetskog rata izradio majstor Nikola P. Delibašić. U tom grobu počiva njegova bratanična koju su ubili Njemci – taj podatak sopštio nam je Simo Mitrov Milošević (1948) iz obližnjeg sela Štitara. Majstorstvo Nikole P. Delibašića može se viđeti i na kući Perovića u obližnjoj Zaljutnici, koja je načinjena od fino tesanih kamenih blokova.