Polkarbonati u građevinarstvu

Polikarbonati su termoplastični polimerni materijali koji imaju veoma dobru otpornost na udar i otporni su na toplotu. Materijal je transparentan, lagan i ima veću čvrstoću od običnog stakla. Zbog svojih karakteristika imaju veoma široku primjenu u oblasti građevinarstva. Koriste se za prozore, svjetlarnike, zidne panele, krovne kupole itd. 

Karakteristike polikarbonata

Savitljivi su

Polikarbonat je termoplastični materijal pa se može zagrijavati i hladiti kako bi se postigla tražena geometrija. Pri ovim ciklusima ne dolazi do degradacije mehaničkih karakteristika.

Moguće ih je reciklirati

Polikarbonati su 100% reciklabilni i zagrijavanjem se lako mogu dovesti u bilo koju formu.

Lagani su

Gustina polikarbonata iznosi 1299 kg/m3 što je oko dva puta manje od gustine stakla koja iznosi 2800 kg/m3. Ova osobina je značajna jer smanjuje sopstvenu težinu objekta. 

Polikarbonati su čvršći od stakla

Polikarbonati mogu biti čak do 250 puta čvršći od stakla što ih čini veoma otpornim na mehaničke udare. Čvrstoća na zatezanje iznosi između 55 i 75 Mpa. Čvrstoća polikarbonata potiče od jakih hemijskih struktura koje formiraju molekuli.

Dobari izolatori

Polikarbonat je dobar toplotni i zvučni izolator. Polikarbonatna struktura omogućava dobre izolacione karakteristike. Ovo omogućava da unutrašnjost objekta bude toplija tokom zime i svežija tokom ljeta.

Transparentni

Polikarbonati mogu imati veliku transparentnost i mogu propuštati istu količinu svjetlosti kao staklo. Ovo im omogućava da bude alternativa staklu u građevinskoj industriji. Mogu se tretirati sa UV zaštitom što im daje veću trajnost. 

Lako se obradjuju

Polikarbonati se mogu rezati, bušiti, savijati, lijepiti, gravirati i polirati bez rizika od lomljenja ili oštećenja. Prilikom obrade se ne oslobađaju štetne materije koje bi mogle biti opasne po zdravlje. Sa polikarbonatom je veoma lako raditi i dostupni su u raznim dimenzijama, bojama i debljinama. 

Nedostaci

• Podložni su napadima ugljovodoničnih i baznih jedinjenja
• Ukoliko su dugoročno izloženi vodi na temperaturi većoj od 60 °C, mehaničke karakteristike degradiraju
• Imaju slabu otpornost na dinamičko i ciklično opterećenje
• Ukoliko su izloženi UV zračenju i nisu tretirani, počinju da žute